Mehanizmi odbrane - Nezreli

Šta su mehanizmi odbrane?

U psihološkom smislu, mehanizmi odbrane se odnose na određena ponašanja koja se javljaju kao odgovor na pretnju ili nelagodu iz spoljašnje sredine, bilo da dolazi od određene situacije ili osobe. Vrlo je verovatno da ste već danas iskoristili par mehanizama. Možda se koleginica pojavila sa nesrećno odabranim ali uveseljavajućim odevnim komadom. Nesposobni da sebe sprečite da razvučete lice u osmeh, izjavljujete: "Vau, fenomenalno ti stoji!". Bolje je nasmešiti se nekome nego smejati mu se (reakciona formacija). Ili ste možda svesni da se kuva specijalno neprijatan razgovor i razmišljate o tome u kom pravcu bi mogao da ide i šta da kažete (anticipacija). Dakle, mehanizmi odbrane služe kao način da se smanji unutrašnja tenzija na manje ili više prihvatljiv način.

Ne postoji jedinstvena prihvaćena klasifikacija mogućih mehanizama, a ima ih puno. Za potrebe ovog teksta ću iskoristiti Vaillantovu listu koja opisuje 16 mehanizama podeljenih u četiri nivoa - patološki, nezreli, neurotični, i zreli. U ovom blogu će biti reči o nezrelim mehanizmima, a drugi će biti predstavljeni u nekom narednom.

Šta su nezreli mehanizmi odbrane?

Nezrele mehanizme ne koriste samo mladi, kako im ime sugeriše, već i velika većina odraslih osoba. Dakle, svi ih koriste tu i tamo, ali postaju previše vidljivi i socijalno neprihvatljivi samo ako se koriste prekomerno. Vaillant nabraja sledeće:

• Acting out - neobuzdano ispoljavanje nesvesnog impulsa prema nekome ili nekoj situaciji kroz ponašanje umesto verbalizovanja emocije. Na primer, bacanje telefona o zid posle frustirajućeg razgovora ili lupanje po tastaturi kad komp zabaguje.
• Pasivno-agresivno ponašanje - izražavanje nezadovoljstva ponašanjem koje se smatra pasivnim, tipa ćutanje ili pristajanje na nešto a onda propraćeno konstantnim poluglasnim zajedljivim komentarima.
• Projekcija - pripisivanje sopstvenih nesvesnih ili neželjenih misli i osećanja nekom drugom. Na primer, osoba na dijeti može osetiti potrebu da kupi čokoladu bliskoj osobi, bez nekog specijalnog povoda.
• Fantaziranje - zamišljanje ponašanja ili situacije onako kako biste voleli da budu, umesto da se fokusirate na to kakva jesu i pokušate nešto da promenite. Ako ste ikada maštali kako ćete onako filmski da date otkaz uz neki epski govor, to vam je otprilike to.
• Hipohondrijaza - ovaj je relativno redak, odnosi se na preteranu brigu oko moguće bolesti, bez čvrstog dokaza, a sve to da bi se odvratile misli od postojećih objektivnih briga. Na primer, da bi izbegla misli o stalnim konfliktima na poslu, osoba može da se zanima mogućnošću da je razvila srčano oboljenje. To je onaj kolega sa aparatom za pritisak u fioci.  

Da li su nezreli mehanizmi dobri ili loši?

Iako im ime kaže "nezreli", ovi mehanizmi služe pozitivnoj svrsi. Ako se koriste umereno i povremeno, zaista mogu da budu brzi ventil za akutnu neprijatnost. Međutim, ako se stalno prizivaju, mogu da ugroze odnose sa ljudima, posebno prvopomenuta tri mehanizma. Prekomerna upotreba poslednja dva čak može da dovede do gubitka veze sa realnošću, iz čega je teško izaći.

Nije nelegalno niti nemoralno pribegavati ovim mehanizmima tu i tamo, to je skroz ljudski. Ali kao i u svemu, i u njima treba imati meru. Nije loše ubaciti u ponašanje i druge, zrelije mehanizme. Te ćemo kasnije obraditi.